Kad baba govori, sve na njoj govori
Moja baba po ocu, Kosana Radosavljević (1921)
Sve je na njoj iskrivljeno: glava nagnuta u stranu, ruke povijene u laktovima, šake otvorene, a prsti zgrčeni; leđa malo pognuta, da bi mogla, u trenutku kad priča tako zahteva, da poskoči u mestu.
Kad baba govori, sve na njoj govori.
Marama vezana pod bradom spadne do temena; punđa se razveže i niz leđa šibne kika, tanka i siva; čvor na pojasu se razlabavi, kecelja sklizne sa struka; čarape se zarožu.
Kad baba govori, sve u kujni oživi.
Zazveckaju stakla na kredencu od trupkanja njenih tabana po zemljanom podu; zavesa zadrhti; zaklati se sijalica obešena o crnom kablu, i senke stolica i stola zaigraju oko nogarica.
Kad baba govori, desi se i da mleko pokipi, i da se mačka uvuče u kuću.
Niko ne primeti.
